Na TV-u ide neka serija, sapunica regionalne produkcije (ne, nije bio moj red za daljinski, već jednog ukućana čije ime počinje na J). Šta ću, nego da namestim facu kao da me zanima i priključujem se “pažljivom” praćenju iste. U jednom trenutku razgovaraju dečak i devojčica: Znaš, moji roditelji su razvedeni, to je sada moderno, i tata kaže da smo mi moderna porodica! U jbt, kad nisam pao sa fotelje… Što zbog smeha, što zbog toga, što sam kako bi klinci rekli” izneverovao”! Gledam u gospođu pored mene čije ime počinje na J, i onako ozbiljnim glasom joj se obratim: Sram te bilo, vidiš kako moderni ljudi žive, a ne kao mi zaostali u vremenu! A znaš da mi kažeš, mogao bi malo modernije da se oblačiš, pa kupi ove farmerice, one su sada u trendu, pa vidi ovo, to je baš in… Ko zna šta ljudi misle o nama, vidiš da uopšte nismo moderni! Tu se kao volimo, vaspitavamo decu da je porodica najbitnija, trudimo se da zajedno izlazimo što više, a izgleda da sve radimo pogrešno… Gospođa J se samo nasmejala, verovatno pomislivši: Bože, šta ovaj lupeta! Nema veze, besan odlazim do kuhinje da se smirim i u inat spremim neko staromodno jelo… E sada namerno neću više da budem moderan, kada već ne znam kako je to biti! P. S. Hvala koleginici gospođi Miri na receptu…Rešio sam da spremam dobru, staru teleću čorbu sa junećim mesom. Za količinu od 6 litara čorbe (nažalost nemam veći lonac, gospođa J se stisla… ) potrebno nam je: 1kg junećeg buta, veza zeleni, tri veća luka, dve goveđe kocke za supu, so i biber.Ovde se gospođa J otvorila, nabavila mi je “brzopoteznog ručnog secka” verovatno da bi više vežbao! Dakle, povrće iseckajte što sitnije.Otprilike ovako. Dinstajte 20-ak minuta.Za to vreme iseckajte juneći but na sitne kockice.Dinstamo sve zajedno dobrih pola sata, ili dok sva voda ne ispari. Zatim ubacujemo kocke za supu.Nalijemo vodom, posolimo i pobiremo i ostavimo da se kuva oko dva sata na srednjoj vatri ili dok ne ispari četvrtina tečnosti otprilike, čisto da imate neku orijentaciju.Probamo, doteramo ukus ako je potrebno sa još soli i bibera i to je to.Ako je “ljubi je tata” zadovoljna, onda sam i ja!Smirite se malo, ne treba ovako da se ponašamo!!! To nije moderno…
Zovem se Dušan Radomirović, po poreklu Lala iz Pančeva na “privremenom” radu kod gospara u Dubrovniku! Poklisar dobrog raspoloženja, ukusne hrane i hrane za ekipu!Svakim danom sve više zaljubljen u plavooku lepoticu, koja sa lakoćom nosi ime Jadranskog mora, ćale Ognjena, Novaka i Maše, tri “ljudska mladunčeta”, koji me guraju napred i svakim danom čine ponosnim, i svi zajedno smo jedna mala “banda”! A Vi, kako ste?
). Šta ću, nego da namestim facu kao da me zanima i priključujem se “pažljivom” praćenju iste. U jednom trenutku razgovaraju dečak i devojčica: Znaš, moji roditelji su razvedeni, to je sada moderno, i tata kaže da smo mi moderna porodica! U jbt, kad nisam pao sa fotelje… Što zbog smeha, što zbog toga, što sam kako bi klinci rekli” izneverovao”! Gledam u gospođu pored mene čije ime počinje na J, i onako ozbiljnim glasom joj se obratim: Sram te bilo, vidiš kako moderni ljudi žive, a ne kao mi zaostali u vremenu! A znaš da mi kažeš, mogao bi malo modernije da se oblačiš, pa kupi ove farmerice, one su sada u trendu, pa vidi ovo, to je baš in… Ko zna šta ljudi misle o nama, vidiš da uopšte nismo moderni! Tu se kao volimo, vaspitavamo decu da je porodica najbitnija, trudimo se da zajedno izlazimo što više, a izgleda da sve radimo pogrešno… Gospođa J se samo nasmejala, verovatno pomislivši: Bože, šta ovaj lupeta! 
Recent Comments